Telo
joj je mišićavo sa relativno malom glavom i zubastim ustima. Boju tela prilagođava
sredini u kojoj živi. To je riba brzih i hladnih planinskih reka i ledničkih
i  veštačkih jezera.Mresti se od oktobra do sredine februara, ali i tu ima
izvesnih pomeranja koja zavise od vremenskih uslova.Plodnost ženki varira
od 500-3000 komada ikre, koju
polaže na pesku prethodno pripremljenom za smeštaj. Posle oplodnje ikre ''gnezdo''
prekriva slojem peska da ga zaštiti od brojnih neprijatelja. Posle nekoliko
nedelja iz ikre se izlegu mlade pastrmke koje se u prvo vreme hrane planktonima
a kasnije kad odrastu insektima, mekušcima žabama i ribama. U većim rekama
i jezerima sa dosta hrane naraste i do 10 kilograma. Krupne pastrmke i do
10 kilograma lovljene su i na reci Mrvici u Crnoj Gori koja se uliva u Moraču.
Inače u planinskim rekama bez dovoljno hrane ova riba jedva dostiže dužinu
od 35-40 cm i do kilogram težine. U našoj zemlji lov pastrmke nije dozvoljen
prirodnim mamcima, već veštačkim mušicama i varalicama. Dozvoljena lovna dužina
se kreće od 24 cm na nagore. Ako je voda bistra uspeh u lovu sa varalicom
je slab. U tom slučaju preporučuje se nešto veća veštačka mušica od lipljenskih.
Najbolje su one od 8-12. Veština je samo pogoditi kada i koju mušicu uzima.
U lovu se podjednako koriste ''suve'' i ''mokre'' mušice. Od varalica najbolje
su one iz serije ''Meps'', ''Torpedo'' i sedefaste varalice manjih dimenzija.
Debljina najlona je od 0,25 za sitnije do 0,35 za krupnije pastrmke. Rano
s proleća bolji ulov obećavaju nimfe sa belim telom i srnom ili crvenom glavom
nego bilo koje mušice.
 Kasnije,
sa otopljenjem situacija se menja u korist muva, mada i tada valja predvideti
šta je planinskoj lepotici toga dana na jelovniku. Nimfe s proleća treba da
su pri dnu. Među varalicama neprevaziđenim su se pokazali vobleri. Najbolje
su: ''Ružno pače'', ''Rapala'', i ''Ami''.
|